Mihail Labkovski, renomirani psiholog i autor bestselera, nudi duboko ukorenjenu filozofiju koja se bazira na samospoznaji, ljubavi prema životu i iskrenom prihvatanju sebe. Njegov pristup životu stavlja akcenat na istinsko zadovoljstvo koje dolazi od balansa između onoga što volimo i želimo, i na tome kako da prepoznamo svoju unutrašnju vrednost. Njegova knjiga „Želim i hoću: prihvati sebe, zavoli život i postani srećan” postala je pravi hit, a prodana je u više od milion primeraka.
Prvi korak ka sreći: Prihvatanje sebe
Jedna od ključnih teza Mihaila Labkovskog jeste da je samospoznaja osnova za život ispunjen srećom. Prema njegovim rečima, prihvatanje sebe je proces koji ne može biti parcijalan. Znači, ne možemo birati samo ono što nam se dopada kod nas samih, već moramo da prihvatimo celokupnu sliku – sa svim vrlinama i manama.
„Bitno je da prihvatite sebe u potpunosti, ne treba da birate samo ‘ukusne komade’ kao da ste na mesarskom stolu.”
Ovo znači da ne treba da se stidimo svojih nesavršenosti i da u potpunosti prihvatimo svoj izgled, ponašanje, pa čak i prošlost. Samo tako možemo da postanemo autentični i da privučemo ljude koji nas istinski vole i poštuju.
Poniznost i veze: Kako postati vidljiviji?
Labkovski takođe ukazuje na opasnost od pretjerane poniznosti u odnosima. Mnogi ljudi, posebno žene, često se povuku u pozadinu i zaborave na svoje želje i potrebe kako bi se dopali partneru. Međutim, ovo nikada ne vodi do uspešnih veza. Prema Labkovskom:
„Ljudi ne privlače poniznost. Takav stav samo pogoršava situaciju. Ako ne možete jasno izraziti tko ste, što ste i što volite, postaćete nebitni za partnera.”
Iz ovoga proizlazi vrlo važna lekcija: izrazite sebe, ne bojte se reći šta želite i šta vas usrećuje. Veze u kojima jedna strana uvek pravi ustupke, a druga ne uzvraća istom merom, nisu održive na duže staze.
Ljubav i žrtve: Kamen-temeljac zdravih odnosa
Jedan od najvažnijih aspekata ljubavi prema Labkovskom je ideja da ljubav ne bi trebalo da bude žrtva. On smatra da ako veza prisiljava nekog da čini kompromise koji idu na štetu njegove sreće, onda ta veza nije zdrava. Ljubav treba da bude osnovana na ravnoteži, uzajamnom poštovanju i uzajamnoj sreći.
„Ljubav ne bi trebala zahtijevati žrtve. Ako vas veza prisiljava na žrtve, to nije zdrava osnova za ljubav.”
Veza u kojoj se ne uzima u obzir lična sreća i blagostanje može dovesti do toksičnih odnosa koji nas iscrpljuju i čine nesrećnima.
Zašto visoki standardi nisu prepreka ljubavi?
Labkovski takođe razbija mit o tome da visoki standardi u vezi mogu biti prepreka za ljubav. Naprotiv, on veruje da je strah od intimnosti često ono što ljude sprečava da uđu u ozbiljne i ispunjavajuće veze. Visoki standardi ne znače nepristupačnost, već poštovanje sebe i svojih vrednosti.
„Visoki standardi nisu prepreka ljubavi. Strah od veze može biti ono što stoji iza toga.”
Kada postavimo visoke standarde, mi šaljemo poruku da znamo šta želimo i da nećemo pristati na manje od toga. To je način da privučemo ljude koji zaista vrednuju našu prisutnost.
Nezdrave veze i toksične dinamike
Jedan od najvažnijih uvida koji Labkovski nudi jeste da mnogi ljudi ostaju u vezama koje ih emotivno iscrpljuju, iako nisu u njima srećni. Na primer, često čujemo žene koje kažu: „Voljela sam ga” – međutim, to nije priča o ljubavi, već o toksičnoj vezi u kojoj je patnja postala navika. Labkovski ističe:
„Ako žena kaže ‘Voljela sam ga’, to često nije priča o ljubavi. To je često priča o toksičnoj vezi gdje je patnja postala navika.”
Kada patimo u vezi, obično ne primetimo da ta patnja postaje deo svakodnevnog života i postajemo nesvesni štete koju sebi nanosimo. Važno je naučiti kako da prepoznamo toksične veze i da ne pristajemo na manje nego što zaslužujemo.
Inicijativa i ravnoteža u odnosima
Još jedna vrlo važna tačka koju Labkovski ističe jeste inicijativa u vezi. Ako je u vezi samo jedna osoba ta koja se trudi, dok druga ne pokazuje interes, odnos neće biti zdrav. On savetuje:
„Nikada nemojte inicirati vezu s osobom koja ne pokazuje istu inicijativu prema vama.”
Svi želimo da budemo voljeni i poštovani, ali to ne znači da treba da budemo oni koji stalno započinju razgovore, iniciraju sastanke ili se trude da odnos bude uspešan. Zdrav odnos temelji se na uzajamnom trudu.
Sreća u vezi počinje od vas
Labkovski nam jasno poručuje da srećni ljudi mogu biti srećni u vezi, ali samo ako su srećni i u svom životu. Ako sebe doživljavate kao nesretnu žrtvu koja se žrtvuje za partnera, teško da ćete uspeti da imate srećnu vezu. Prvo morate da naučite kako da budete srećni i ispunjeni kao pojedinci, a tek onda možete graditi zdravu i srećnu vezu.
„Samo sretni ljudi mogu biti uzajamno sretni u vezi. Ako sebe doživljavate kao nesretnu žrtvu, veza nema budućnost.”
Kroz postizanje unutrašnje sreće i zadovoljstva, žena (i svaki pojedinac) stiče osnovu za ostvarenje ispunjavajućih odnosa sa drugim ljudima.
Zašto ne treba da se prisiljavamo u veze koje nam ne odgovaraju?
Labkovski takođe naglašava da treba da se oslobađamo očekivanja koja nam nameće društvo. Ako vam nešto ne odgovara, kao na primer ako vaš partner ima drugačije navike u vezi sa ishranom, nemojte se prisiljavati da se prilagodite. Umesto toga, pružite partneru mogućnost da vas iznenadi i pokaže svoje talente i sposobnosti. Život je previše kratak da bismo se prilagođavali onome što nam nije prirodno.
