Bivši me naučio u kakvom braku ne treba ostati: Nije sramota ući u loš brak, sramota je ostati

Starenje donosi novu perspektivu koja mijenja način na koji vidimo svijet oko sebe, ali i onu mlađu verziju nas samih. 

Kada pogledam unazad i prisjetim se svog prvog braka, često se na mom licu pojavi grimasa, kao da se prisjećam neke teške scene iz filma koju znam da ne bih trebala gledati, ali se ipak ne mogu suzdržati. Razmišljam: „Šta sam tada mislila? Šta je to bilo što me navelo da izgubim razum za nekoga ko je bio, blago rečeno, potpuni nered?“ Moj prvi muž bio je više od deset godina stariji od mene i znala sam da se ne bih trebala udavati za njega. 

Svi su to znali – moji roditelji, prijatelji, čak i ja sama. Ipak, odlučila sam se na taj korak, što je bio početak mog ubrzanog odrastanja – ali na težem putu. Iskusila sam ljubav, strast, uzbuđenje, ali i neprekidne svađe i verbalne sukobe. Problemi mog muža bili su duboko ukorijenjeni u njegovoj prošlosti.

Nije mogao da kontroliše svoje ponašanje i karakter, nikada nije imao stabilno zaposlenje i novac, a iza sebe je imao propali brak i dvoje djece potpuno otuđene od njega. Činilo se kao da je život za njega bio pretežak i željela sam da mu pomognem. Mislila sam da mogu da ga promenim – klasična priča u kojoj žena veruje da može da transformiše muškarca. 

Nastavila sam da se borim za njega, radila sam puno radno vrijeme kako bih održavala naš kućni budžet, dok je on stalno nalazio izgovore zašto ne može da nađe i zadrži posao. Brinula sam se o njemu, iako on nije pokazivao nikakvu brigu za mene. Ironično, u to vreme sam bila u svojim dvadesetima, dok je on bio u svojim srednjim godinama, periodu kada bi trebao da bude sposoban da se brine o svojoj porodici. 

Njegovo ponašanje se samo pogoršavalo tokom godina. Ipak, iz svega toga sam nešto naučila. Naučila sam da se brinem za sebe, da sama zarađujem i da pronađem načine da se udovoljim. Shvatila sam da sam verna i dobra žena, čak i kada to nije bilo uzvraćeno. Sada, kao razvedena žena u svojim tridesetim godinama, nalazim se sa partnerom s kojim osjećam da pripadam, čovjekom koji je sličan meni. Polako učim kako da budem nova osoba, majka i pomajka svom novom partnerovom djetetu. 

Svakako, put je još dug i moje tridesete su mi pružile samo osnovne lekcije. Verujem da je predamnom dug put u kojem ću potpuno sazreti i biti ono što zaista jesam. I, iako zvuči čudno, moj prvi brak me mnogočemu naučio. Naučio me je da ne možete uspjeti u životu ako stalno optužujete druge. Ne možete pobjeći od svojih problema jer njihova sjena uvijek ide uz vas. 

Najvažnije od svega, naučio me je da budem svoja. Sada sam srećno udata po drugi put i sa svojim novim partnerom odgajamo dvoje divne djece. Iako oboje imamo svoje mane, dovoljno smo zreli da ih prevaziđemo i razumijemo jedno drugo. Da li će ovaj brak uspjeti? Nadam se da hoće. Znam da će.