Tokom večere, moja kćerka je tiho gurnula presavijenu poruku preda me. Na papiriću je pisalo:
„Pretvaraj se da si bolesna i odmah idi odavde.“
Nisam razumela… ali pogled u njenim očima rekao mi je da joj moram verovati.
„Nije tvoja greška, mama. On je sve prevario.“
Odjednom me presekao strašan osećaj.
„Sarah… jesu li ti one dokumente uzela iz njegove kancelarije? Šta ako primeti da fale?“
Strah se vratio u njen pogled.
„Slikala sam ih telefonom i vratila na isto mesto. Ne bi trebalo da primeti.“
Ali ni ona ni ja nismo bile sigurne. Richard je uvek bio pedantan.
„Moramo da zovemo policiju“, rekla sam, hvatajući telefon.
„I da im kažemo šta?“
Sarah je bila realna.
„Da smo ga čule preko telefona? Da smo našle dokumenta da prebacuje novac? Nemamo pravi dokaz.“
I bila je u pravu. Bila je to naša reč protiv njegove — uglednog poslovnog čoveka protiv „histerične bivše žene i problematične tinejdžerke“.
Tada mi je stigla poruka od Richarda:
„Gde si? Gosti pitaju za tebe.”
Sve je izgledalo tako normalno. Tako bezazleno.
„Šta ćemo sada?“ upitala je Sarah drhteći.
Nismo mogle da se vratimo kući — to je bilo jasno.
Ali nismo mogle ni da nestanemo. On bi nas našao.
„Prvo nam treba dokaz. Konkretniji dokaz.“
„Kakav dokaz?“
„Supstanca koju je planirao da iskoristi danas.“
Ideja koja mi se formirala u glavi bila je opasna i možda luda. Ali strah se pretvarao u hladan bes. Morale smo delovati brzo.
„Vraćamo se“, rekla sam odlučno.
„Šta?! Mama, on će te ubiti!“
„Ne ako ja njega nadmudrim prva“, odgovorila sam.
„Ako sad pobegnemo bez ičega, on će reći da sam imala psihički slom i odvukla te. Naći će nas. Mora da izgleda da je sve normalno.“
POVRATAK KUĆI
Napravila sam oštar polukrug kolima.
„Pravimo predstavu“, objasnila sam. „Ja ću reći da sam otišla po lekove. Ti idi pravo u svoju sobu i pretvaraj se da si loše. Dok ja držim Richarda i goste zauzetim — ti pretraži kancelariju.“
„A ako nešto nađem? Ili ako nas provali?“
„Ako primeti nešto — pošalji mi poruku: ‘sada’. Odmah izlazimo iz kuće.“
Kada smo stigle, kuća je bila puna. Richard je stajao u centru grupe i pričao nešto smešno. Kad nas je ugledao, osmeh mu je na trenutak nestao.
„Ah, vratile ste se“, rekao je i stavio mi ruku oko struka. Nekada nežno — sada odvratno.
„Osećam se malo bolje“, promrmljala sam.
Sarah se izgovorila i otišla na sprat.
Ja sam ostala među gostima. Odbila sam šampanjac, uz izgovor da pijem lekove.
„Nemaš želju za čajem?“ pitao je usput.
Jeza mi je prošla kroz kičmu.
„Danas ne. Migrena.“
U njegovom pogledu nešto je nakratko potamnelo.
PORUKA KOJA SVE MENJA
Posle dvadeset minuta, telefon mi je zavibirao.
Jedna reč:
„Sada.“
Krv mi je ledeno prošla kroz vene.
Brzo sam se izvinila društvu i pošla uz stepenice.
Sarah me je čekala bleda kao krpa.
„Dolazi! Krenuo je gore. Jedva sam pobegla u svoju sobu!“
„Jesi li našla nešto?“
„Da. U fioci stola. Mala, smeđa, neobeležena bočica. Slikala sam.“
Tada smo čule korake u hodniku.
„Helen? Sarah?“
Richardov glas.
Nismo mogle izaći u hodnik — video bi nas. Prozor je vodio u dvorište, ali smo bile na spratu.
„Pretvaraj se da pričamo“, šapnula sam.
Richard je ušao. Bio je nasmejan, glumio zabrinutost. Ali oči… oči su ga odavale.
„Napravio sam ti tvoj specijalni čaj“, rekao je.
Čaj koji je planirao da iskoristi da me otruje.
„Hvala… možda kasnije.“
„Insistiram.“
Panika.
„Još samo nekoliko minuta sa Sarah“, odgovorila sam, odugovlačeći.
Nakon što je otišao, čule smo klik brave.
Zaključao nas je iznutra.
BEKSTVO KROZ PROZOR
„Zaključao nas je?!“ Sarah je paničila.
„Moramo kroz prozor.“
Izvukla sam jorgan sa kreveta, vezala ga za tešku bazu stola i bacila napolje.
Koraci su se približavali.
„Brzo! Ti prva!“
Sarah se spuštala, došla do kraja, pa skočila na travu.
Čim mi je pokazala da je dobro, ja sam poletela za njom.
Richard je u tom trenutku ušao u sobu i urliknuo moje ime. To mi je dalo snagu da se bacim s prozora bez razmišljanja.
Dočekala sam se loše — zglob je zaboleo, ali adrenalin je radio.
„Trči!“ viknula sam.
Potrčale smo kroz dvorište, preko zida, u šumarak.
Istrčale smo na sporednu ulicu, pozvale taksi i odvezle se do obližnjeg tržnog centra.
U TRŽNOM CENTRU
Sedele smo u skrovitom delu kafića.
Poruke od Richarda su pljuštale.
„Helen, vrati se. Zabrinut sam.“
Laž.
On je sada slao poruke da izgradi priču o meni kao nestabilnoj ženi.
Tada su u kafić ušla dva policajca. Prišao nam je jedan:
„Gospođo Mendoza? Vaš muž je zabrinut. Rekao je da ste otišli u uznemirenom stanju.“
Sarah je istupila:
„Laže! Hteo je da ubije moju mamu! Imam dokaze!“
Pokazala je slike bočice i njegovog rasporeda, gde je napisao:
11:45 – poslužiti čaj.
Efekti za 15-20 min.
12:10 – pozvati hitnu. Prekasno.
Policajci nisu znali šta da misle — do tada.
Stigla je moja prijateljica, advokat Francesca.
Preuzela je situaciju i zahtevala odlazak u stanicu da se podnese prijava za pokušaj ubistva.
ISTINA IZLAZI NA VIDELO
U stanici, dok smo davale izjavu, Richard je upao unutra glumeći šok i brigu.
Ali maske su počele da padaju.
Forenzičari su upravo dostavili rezultate.
Komandir ih je pročitao:
- Krv pronađena u Sarahinoj sobi je Richardova — sveže postavljena.
- Bočica sadrži supstancu sličnu arsenu.
Richard je problijedio.
Tada je potpuno izgubio kontrolu.
Pokušao je da se baci na mene, vičući:
„Glupačo! Uništila si mi sve! Mislila si da te volim?! Ti i tvoja nesposobna ćerka! Samo mi je vaš novac trebao!“
Policija ga je savladala i odvela.
Tek tada sam videla njegovu pravu prirodu.
POSLE SUĐENJA
Suđenje je bilo senzacija.
Otkriveno je da sam bila samo nova žrtva — njegova prva žena takođe je umrla pod sumnjivim okolnostima.
Pronađeni su tragovi arsena i u njenim posmrtnim ostacima.
Richard je dobio:
- 30 godina za pokušaj ubistva
- 15 godina za finansijsku prevaru
- istraga za prvo ubistvo još traje
Prodata je njegova imovina i pola miliona dolara prebačeno je meni kao odšteta.
NOVA STRANA ŽIVOTA
Preselile smo se u novi stan.
Jednog dana, u knjizi, našla sam Sarahinu poruku:
„Pretvaraj se da si bolesna i idi.“
Sačuvala sam je u drvenoj kutijici — podsetnik na dan kada nam je tih pet reči spaslo život.
Godinu dana kasnije, uz čašu vina sa Francescom, podigla sam tost:
„Za nove početke.“
Rane su ostale, ali pretvorile su se u znake preživljavanja.
Richard je pokušao da nas uništi.
Ali nije uspeo.
