Gena je sedeo za stolom, njegova majka, Ana Nikolajevna, stajala je pred njim sa zabrinutim izrazom lica. Veče je bilo mirno, ali tenzija koja je visila u vazduhu bila je nepodnošljiva.
– „Gena, jesi li siguran da si sve dobro promislio?“ – Ana je tiho upitala, stavljajući ruke na bokove kao da želi da ga zaštiti od nečega, nečega nepoznatog.
Gena je duboko uzdahnuo, umoran od stalnih razgovora sa majkom o istoj stvari. Lena, njegova izabranica, bila je razlog za sve ove nesuglasice. Majka nije verovala u nju, ili u njihovu vezu. Bila je sigurna da je Lena sa njim samo zbog njegovog novca, i nije se ustručavala da to kaže.
– „Mama, stvarno, nemoj. Lena i ja se poznajemo više od pet godina i nismo ni u kom slučaju doneli ovu odluku preko noći. I nismo planirali ništa veliko, samo želimo da budemo zajedno,“ odgovorio je Gena, trudeći se da zadrži smirenost, iako su njegove misli bile pomešane.
Ana je sumnjičavo pogledala svog sina, a zatim je okrenula glavu prema Aleksandru, njegovom ocu, koji je sedeo tiho sa strane, čitajući novine.
– „Saša, zašto ćutiš?“ – upitala je, iz očigledne potrebe da je podrži.
Aleksandar je spustio novine, pogledao je mirno i rekao:
– „Anja, znaš da su tvoje brige često… neosnovane. Gena je odrasla osoba. Ako misli da je Lena prava osoba za njega, to je njegov izbor. Možda će mu ona pomoći, da ne kažem da je fina devojka.“
Ana ga je gledala sa neskrivenim gnevom. „Bogati su ljudi uvek tako lakomisleni,“ pomislila je. Dok je njen muž govorio, ona je već planirala kako da preduzme sve što je u njenoj moći da spreči svog sina da napravi pogrešan korak. Činilo se da je u pitanju sve što je ona smatrala ispravnim za njega – sigurnost, novac, status.
– „Saša, ti se smeš, a on će sebi uništiti život! Ova devojka…“
Aleksandar je bio miran, možda previše miran.
– „Ništa strašno se neće desiti. On je odrasla osoba. Ako treba da ide na lečenje, nastaviće sa tim, ali možda će Lena biti dobra za njega. Zašto da ne verujemo u to?“
Ana je bila besna. Nije mogla da shvati kako su oni tako opušteni u ovoj situaciji. Ali nije želela da nastavi raspravu – bila je iscrpljena.
– „Znaš šta, Saša, kako god… Možda ćeš videti šta se dešava. Ja ću da idem na spavanje.“
Ana je izašla iz sobe, a Gena je pomislio da je možda i bolje da sada donese svoju odluku. Nije mogao više da podnese ove besmislene razgovore, iako je znao da njegovoj majci nije lako. Njena ljubav prema njemu bila je toliko jaka da je verovala kako samo ona može da donese pravu odluku za njega.
Zdravlje i odluke koje menjaju život
Kad je Gena napunio 17 godina, dogodilo se nešto što su doktori teško mogli da objasne. Jednog dana, počeo je da oseća da se njegovo telo bori sa nečim što nije moglo biti rešeno. Testovi, pregledi, različiti tretmani… ništa nije davalo pravi rezultat. Doktori su bili zbunjeni.
Jedan od njih, poznati profesor, rekao je jednom njegovim roditeljima:
– „Izgleda kao da je vaš sin izgubio sposobnost da se bori sa bolešću. Da je ovo bilo pre sto godina, nazvao bih to prokletstvom, ali sada… sve što možemo da uradimo je da sačekamo.“
To je bio trenutak u kojem su Aleksandar i Ana počeli da troše velike svote novca na najpoznatije klinike, bez previše nade. Gena je bio iscrpljen od stalnih pregleda i tretmana, dok su njegovi roditelji bili zaglavljenih u neprestanoj borbi sa sistemom.
Ali onda je Gena iznenada rekao:
– „Pustite me da se odmorim. Zaboravio sam kako izgleda naš dom. Ne sećam se kad sam poslednji put spavao u svom krevetu.“
Iznenađujuće, Ana je bila voljna da ga podrži. Poslušali su njegovu želju i dali mu malo prostora. Izgleda da je to bila ključna tačka. Gena je počeo da se oseća bolje. Iako su mu lekari dali samo privremena rešenja, on je postao zdraviji, ili barem je povratio energiju.
Novi početak: Brak i preseljenje
Kada je Gena odlučio da oženi Lenu, nije bilo lako. Ana Nikolajevna nije mogla da se pomiri sa njenim prisustvom u njihovom životu. Po njenom mišljenju, Lena je bila interesna žena, koja je želela samo njegov novac. Iako je Gena bio siguran u svoju odluku, nije mogao da izbegne napetost koja je postojala.
Venčanje je bilo mnogo veće nego što je Gena želeo. Iako je Lena bila blaga i ljubazna, cela atmosfera bila je zategnuta. Ana je bila nezadovoljna i ljutita, a Galina Ivanovna, Lenina majka, nije se slagala sa njom. Ta dva karaktera nisu se mogla složiti ni oko malih stvari.
Kada je Lenina majka poklonila parku malu kuću, to je bila kap koja je prelila čašu. Ana je izgubila kontrolu.
– „Ona ti poklanja tu ruševinu kao vredan dar?!“ – vikala je.
Gena je bio očajan. „Mama, prestani!“
Činilo se da nikada neće naći zajednički jezik sa majkom. A onda su on i Lena odlučili da se preselili u kuću, bez obzira na sve.
Nevjerojatan povratak: Zdravlje i nova snaga
Nakon što su se smestili u malu kuću koju je Galina Ivanovna poklonila, Gena je počeo da se menja. Čudom, počeo je da se oseća bolje. Njegov apetit se vratio, a energetske zalihe su mu ponovo bile na visokom nivou. Lena je bila uverena da su ljekoviti izvori u tom kraju imali pozitivan uticaj na njega.
Gena je, na iznenađenje svih, počeo da se oporavlja. Njegovo zdravlje se poboljšalo, a on i Lena su čak saznali da čekaju bebu. Ana Nikolajevna je bila presrećna i emotivna, plačući od sreće.
– „Gena, kako si porastao!“ – rekla je, gledajući svog sina kao da ga vidi prvi put.
Iako je bila skeptična u početku, Ana Nikolajevna je sada bila zahvalna što je Gena napokon pronašao sreću. Ta sreća nije došla sa novcem, ni sa statusom, već sa ljubavlju, promenama i verom u to da su prava čuda moguća.
Na kraju, čak i Ana je priznala:
– „To je to, ostajem ovde nekoliko sedmica, i treba da vam pomognem da se smestite. Saša, kupi novi auto, sve što treba za budućnost unuka!“
Iako je sve počelo iz nesuglasica, na kraju je ljubav, porodica i životni izbori doneli balans i sreću.
