Pavao je bio moj prijatelj već dugi niz godina. Imao je 50 godina i iza sebe tri braka, svaka sa svojom pričom i tri kćerke, po jednu iz svakog braka. Iako su njegovi odnosi sa bivšim ženama ostali prijateljski, život mu je u poslednjih nekoliko godina bio prilično miran. Živeo je sam u stanu koji je u potpunosti prilagodio svojim potrebama, uživao u svakodnevnim rutinama i bio zadovoljan sobom. Nije bio tipičan muškarac koji se nije snalazio u životu bez žene – Paša je bio nezavistan i samosvestan.
Njegov krug prijatelja, uključujući i mene, često bi se okupljao u njegovom stanu, a teme razgovora su obično prelazile na žene i odnose. “Zašto uvek živiš sam?” pitao ga je jedan od nas jednom prilikom, s blagim izazovnim tonom. Paša je samo slegnuo ramenima i odgovorio: “Ne mislim da je loše biti sam. Možda bih voleo imati partnerku, ali nisam spreman na nešto površno. Želim da bude ravnotežno, da se volimo i budemo voljeni, ali i da uživamo u životu i rastemo zajedno.”
Iako je bio pomalo skeptičan, odlučio je da pokuša i registruje se na jedan lokalni sajt za upoznavanje. Nije bio siguran šta da očekuje, ali se nadao da bi mogao da pronađe nekoga ko deli slične vrednosti. Za par nedelja, Paša je izbrojao desetak sastanaka, ali samo dve žene su bile voljne da se nađu s njim: jedna u njegovim godinama, druga značajno mlađa. Njegova iskustva sa oba sastanka, međutim, bila su drastično različita i to ga je natjeralo da se zapita o stvarima koje do tada nije ni primetio.
Sastanak sa 50-godišnjom Marinom: Šefica koja daje savete
Prvi sastanak bio je sa 50-godišnjakinjom Marinom. Paša ju je odmah primetio zbog njenog besprekornog izgleda: blistava koža, elegantna frizura, i parfem koji je delovao luksuzno. Njena pojava bila je snažna i samosvesna, a njen osmijeh govorio je o nekoj unutrašnjoj ravnoteži. Paša je pomislio da je to možda ona, žena koju je tražio.
Međutim, kako su započeli razgovor, Paša je ubrzo shvatio da njihov susret neće biti onakav kakav je očekivao. Marina je počela razgovor sa savetima o zdravlju, kao da je ona neko ko ima nadležnost da mu uputi životne smernice. “Znaš, u našim godinama moramo da vodimo računa o sebi. Zdravlje je ključ, moraš piti sokove, moraš smršati, moraš da paziš na zube…” Njene reči su sve više nalikovale na naređenja nego na prijatnu razmenu mišljenja. Paša je imao osećaj da je ona “kormilar”, a on bespomoćan putnik koji ne zna šta bi radio sa svojim životom.
Marina je bila zadovoljna svojim životom, ali za nju su prioriteti bili jasni: vikendica, deca i unuci. Svi njeni hobiji bili su vezani za obitelj i kućne poslove, što je Pavlu bilo pomalo strano. Osećao je kao da se ona nije trudila da ga upozna, već da mu je samo ispričala svoj životni plan.
Dok je šetala i objašnjavala sve te životne “potrebe”, Paša je pomislio: „Pa šta mi ovde uopšte tražimo? Da li je to veza, ili samo još jedan savetnik?“ Nakon nekoliko sati, znao je da ovo nije nešto što je tražio. Marinin pristup mu je delovao previše „staromodno“, kao da je ona već odlučila šta je najbolje za njega. Iako su delovali kao dva ravnopravna partnera, ubrzo je postalo jasno da on nije bio slobodan da izrazi svoje misli i želje.
Sastanak sa 30-godišnjom Anom: Slušateljica koja nije imala predrasuda
Drugi sastanak, s 30-godišnjakinjom Anom, bio je potpuno drugačiji. Iako su godine između njih činile razliku, Paša je ubrzo shvatio da su razgovori s njom mnogo prijatniji. Ana je bila otvorena, iskrena i najvažnije od svega – nije pokušavala da ga menja. U početku je Paša bio pomalo nesiguran, jer je bio svestan razlike u godinama, ali je Ana delovala kao osoba koja je zaista želela da ga upozna.
Njihov razgovor tekao je prirodno, bez imalo napetosti. Ana je pažljivo slušala sve što je Paša govorio, povremeno se smešeći i pokazivajući interesovanje. Čim su sedili u kafiću, izvadila je telefon i pokazala mu slike sa odmora. Na jednoj od njih, Paša je primetio da nosi vjenčani prsten. “Dakle, ti si u braku?” upitao je, iznenađen.
Ana je ispod glasa priznala: “Da, u braku sam. Moj muž i ja smo zajedno već 12 godina, ali sve se promenilo. Zbog rutine, postala sam samo njegov ‘unutrašnji predmet’. I dok ti i ja razgovaramo, to je prvi put da sam osetila da me neko zaista gleda kao ženu, kao osobu, a ne samo kao partnera u kući.”
Paša je bio iznenađen. Njen iskren odgovor mu je otvorio oči. Osećao je saosećanje prema njoj, ali i divljenje jer je bila dovoljno hrabra da potraži nešto više. Da li je to bio znak da je možda ona više u skladu sa njegovim željama, nego što je to bila Marina?
Paša je znao da je svaki susret sa ženom različit izazov i prilika. Iako su oba sastanka bila potpuno različita, sve to mu je pomoglo da bolje razume sebe. I dok su razlike između žene u njegovim godinama i mnogo mlađe žene bile očite, Paša je shvatio da ljubav ne zavisi samo od godina, već i od toga kako se dve osobe međusobno poštuju i razumeju.
Iako su u životu vrlo često prisutni prepreke i ne možemo uvek dobiti ono što želimo, važno je da ne zaboravimo da usamljenost i nije najgori mogući scenario. Često je to prilika za lični rast, razmišljanje o sebi i onome što zaista želimo u životu.
Život nam daje ono što treba, a ne nužno ono što mislimo da želimo.
