Sataraš je jedno od onih jela koje gotovo svako povezuje sa domaćom kuhinjom i mirisima detinjstva. Njegova jednostavnost i bogatstvo ukusa čine ga neizostavnim delom mnogih trpeza, bilo kao samostalno jelo ili kao prilog uz meso, krompir ili pirinač.
Međutim, ono što sataraš čini još posebnijim jeste činjenica da se može pripremiti i unapred, čuvati tokom hladnih zimskih meseci i tada poslužiti kao podsetnik na mirisne letnje bašte. Priprema sataraša za zimu nije zahtevna, ali traži pažnju i strpljenje, jer se radi o procesu konzerviranja povrća koje želimo da ostane sveže, ukusno i bezbedno za upotrebu.
Za pripremu sataraša, potrebno je izabrati samo najkvalitetnije i zdravo povrće. Nikada ne treba koristiti oštećene ili prezrele plodove jer oni mogu pokvariti celu turu. Osnovni sastojci su jednostavni:
- Paradajz – oko 2 kilograma
- Paprike – oko 2,5 kilograma
- So – količina po ukusu
- Ulje – koristi se za prženje i za zatvaranje tegle
Proces pripreme
Priprema sataraša za zimu odvija se u nekoliko jasno definisanih koraka. Svaki od njih je važan kako bi se obezbedilo da jelo dugo traje, a da mu ukus i boja ostanu očuvani.
1. Priprema povrća
Prvi korak je da se povrće temeljno opere. Higijena je ključna jer se ovde radi o zimnici koja mora da ostane bezbedna mesecima. Nakon pranja, paprike i paradajz se iseku na manje komade. Preporučuje se da to budu kockice srednje veličine kako bi se tokom kuvanja povrće ravnomerno termički obradilo.
2. Prženje paprika
U šerpi se zagreje određena količina ulja, a zatim se ubacuju paprike. Njih treba pržiti dok ne dobiju blagu zlatastu boju. Na taj način oslobađaju svoju prirodnu aromu i postaju mekane, što kasnije doprinosi punijem ukusu sataraša.
3. Dodavanje paradajza
Kada su paprike spremne, dodaje se paradajz. On počinje da pušta svoj sok i u kombinaciji sa paprikom stvara gusti sos. Potrebno je često mešati – najbolje drvenom kašikom koja je prethodno sterilizovana – jer tako sprečavamo da se povrće zalepi i zagori.
4. Kuvanje do zgušnjavanja
Smesta se kuva sve dok se dovoljno ne zgusne. Ovaj korak može potrajati jer je važno da višak vode ispari, a da povrće postane kompaktno i povezano. Tokom kuvanja dodaje se so po ukusu, vodeći računa da se ne pretera, jer se jelo kasnije može dodatno začiniti prilikom upotrebe.
5. Teglenje i pasterizacija
Kada je sataraš gotov, vruć se sipa u zagrejane staklene tegle. Tegle moraju biti prethodno oprane i sterilizovane – može se koristiti rerna ili kipuća voda za taj proces. Postoje dva načina kako zatvoriti tegle:
- Pasterizacija u pari – tegle se zatvore i stave u posudu sa vrelom vodom gde odstoje određeno vreme kako bi se uništile bakterije.
- Pasterizacija u rerni – tegle se ubace u toplu rernu i ostave na laganoj temperaturi sve dok se na površini ne stvori tanka korica.
6. Dodavanje ulja
Na samom kraju, preko svake tegle prelije se tanak sloj ulja koji služi kao zaštita od kvarenja. Ulje mora da prekrije celu površinu povrća.
7. Čuvanje i hlađenje
Tegle se zatvaraju i umotavaju u deku dok se ne ohlade. Na taj način se proces pasterizacije dodatno pojačava. Čuvaju se na suvom i hladnom mestu.
Način posluživanja
Gotov sataraš za zimu je izuzetno praktičan. Tokom hladnih meseci dovoljno je samo da se tegla otvori i sadržaj podgreje. Najčešće se poslužuje uz:
- Prženi luk – koji dodatno obogaćuje ukus.
- Jela od mesa – piletina, svinjetina ili govedina.
- Priloge poput pirinča ili krompira – čine obrok kompletnim.
- Hleb ili pogaču – jer sataraš traži da se umače.
Sataraš je odličan i kao samostalno jelo – naročito ako ga obogatite jajima koja se tokom podgrevanja umešaju u povrće.
