Elena se probudila pre alarma, kao i svakog jutra. Sunčevi zraci su se probijali kroz teške zavese i padali preko poznatih obrisa spavaće sobe. Maxim je još spavao pored nje, raširenih ruku, potpuno opušten. Tri godine ranije, Elena je u ovaj stan dovela muža, verujući da zajedno grade zajednički život. Sada joj se sve češće činilo da je ona samo privremeni gost u prostoru koji je zapravo njen.
Tišina jutra bila je kratkog daha. Elena je ustala, obukla kućni ogrtač i otišla u kuhinju. Uključila je aparat za kafu i uzela svoju omiljenu šolju. Spolja se čula gradska vreva—ljudi su žurili na posao, automobili su trubili, dan je počinjao. I ona je bila deo tog ritma, jer ju je čekao još jedan radni dan u kojem se svaki sat pretvarao u novac.
Stari problemi koji se stalno vraćaju
„Lena, nisi zaboravila molbu moje mame, zar ne?“—dopreo je Maximov glas iz spavaće sobe.
Elena se ukočila ispred frižidera. Dan ranije, Zinaida Petrovna je zvala i tražila dvadeset hiljada rubalja za lečenje. Bio je to treći takav poziv u poslednjih šest meseci. Prethodni zajmovi nisu vraćeni ni delimično.
„Koju molbu?“—odgovorila je, glumeći nezainteresovanost, i vratila se u sobu s kafom.
Maxim se proteglao, govoreći kako je porodica porodica i kako Elena zarađuje više od njega. Te reči su joj odzvanjale u ušima. Ona je bila ta koja je donosila novac, ali se taj novac trošio zajednički—i to uglavnom na njegovu porodicu.
Kada je predložila da se novac ovaj put pozajmi uz zvaničnu priznanicu, Maxim se pobunio. Njegova reakcija joj je jasno pokazala da se navikao na njenu popustljivost. Ovog puta, Elena je odlučila da se ne povuče.
Radni dan pun nemira i sudbonosna pauza
U kancelariji je sve teklo uobičajeno:
- sastanci,
- telefonski pozivi,
- finansijski izveštaji.
Ipak, njen um nije bio miran. Strepnja zbog onoga što je čeka kod kuće bila je teža od bilo kog poslovnog zadatka.
Pred popodnevni sastanak, Elena je odlučila da svrati do obližnjeg kafića. Htela je samo nekoliko minuta mira i dobar cappuccino. Kafić je bio poluprazan. Sela je u ugao, zaklonjena velikom biljkom, i uzela telefon u ruke.
Tada ga je ugledala.
Istina otkrivena iza šoljice kafe
Za jednim stolom sedeo je Maxim. Naspram njega—elegantna plavuša, otmena, samouverena, žena koju Elena nikada ranije nije videla. Maxim je tog jutra rekao da ide na posao.
Srce joj je počelo ubrzano da lupa. Elena se neprimetno povukla, ostajući skrivena. Sa tog mesta mogla je jasno da čuje razgovor.
„Sve ide po planu,“ rekao je Maxim uz osmeh.
„A ona ništa ne sumnja?“—pitala je žena.
„Previše je zauzeta poslom. Samo da se ne uplaši pre vremena.“
Elena je osetila kako joj se želudac steže.
Razgovor se nastavio, a svaka rečenica bila je novi udarac:
- lažni dokumenti,
- potpis koji neće ni pročitati,
- razvod bez osporavanja,
- stan i ušteđevina u njegovim rukama.
„Najmanje sedam miliona,“ rekao je zadovoljno.
„Lepa zarada za tri godine braka,“ nasmejala se plavuša.
„Tri godine rada,“ ispravio ju je Maxim.
Tada je Elena shvatila—ceo brak bio je projekat.
Tišina posle istine i plan koji se rađa
Kada su otišli, Elena je ostala da sedi, nepomična. Ljudi su prolazili pored kafića, grad je nastavio da živi, ali njen svet se upravo raspao. Tri godine zajedničkog života u Maximovim očima bile su posao.
U narednim danima, Elena je funkcionisala mehanički. Kod kuće je glumila brižnu suprugu, postavljala pitanja, kuvala večeru. U sebi je, međutim, slagala plan koji nije ostavljao prostor greškama.
Plan je bio jednostavan:
- Zaštititi novac.
- Osigurati stan.
- Sačekati pravi trenutak.
Tiha priprema i savršeno vreme
Do kraja nedelje, sve je bilo spremno.
- Štednja je prebačena na lični račun kojem Maxim nije imao pristup.
- Dokumenta o stanu bila su kod njene majke.
Jedne subote, dok je napolju sipila kiša, Elena je mirno pila čaj. Maxim je bio „kod prijatelja“. Oko podneva, vrata su se naglo otvorila.
„Gde je novac?!“—vikao je, besan i uplašen.
Elena ga je pogledala bez trunke panike.
„Htio si moj stan i moju ušteđevinu?“—upitala je mirno.
„Šteta što sam bila pametnija od tebe, zar ne, Maxim?“
Suočavanje bez iluzija
Kada je shvatio da je razotkriven, Maxim je pokušao sve:
- poricanje,
- objašnjenja,
- molbe,
- lažna priznanja ljubavi.
Elena je ostala nepokolebljiva. Podsetila ga je na njegove reči iz kafića—„ljubav prema novcu“. Sve njegove maske su pale.
„Razvodimo se,“ rekla je odlučno.
„I danas odlaziš.“
Maxim je pokušao da se pozove na „zajedničku imovinu“, ali Elena mu je hladno objasnila da:
- stan je bio njen pre braka,
- on nije uložio nijedan dinar,
- ušteđevina je pod njenom kontrolom.
Kraj braka i početak slobode
Razvod je završen brzo. Pokušaji da se domogne imovine nisu prošli. Zinaida Petrovna je zvala gotovo svakodnevno, ali Elena je ostala mirna i ljubazna, jasno stavljajući do znanja da više nije odgovorna za Maximove postupke.
Mesec dana kasnije, Elena je sedela u turističkoj agenciji.
„Italija? Španija?“—pitala je agentkinja.
„Bora Bora,“ odgovorila je Elena. „Tri nedelje. Najbolja soba.“
Novac, sloboda i mir koji je zaslužila
Po prvi put posle mnogo godina, Elena je trošila isključivo na sebe. Bez straha, bez krivice, bez manipulacije. Ono što je izgubila—iluziju braka—zamenila je nečim mnogo vrednijim: samopoštovanjem, kontrolom nad sopstvenim životom i unutrašnjim mirom.
I upravo je to bila njena najveća pobeda.
