Malo je povrtarskih kultura koje izazivaju toliko radosti kao što to čine krastavci. Njihova svežina, hrskavost i osvežavajući ukus nezaobilazni su tokom leta, bilo da se jedu sveži, u salatama ili se ostavljaju za zimnicu. Ipak, svaki baštovan zna da dobar rod nije slučajnost. Da bi krastavci davali plodove iznova i iznova, potrebno je razumeti njihove potrebe i pružiti im pravilnu negu.
1. Zašto je pravilna ishrana krastavaca presudna?
Krastavci su kultura koja brzo raste i obilno donosi plodove, ali to znači da iz zemlje izvlače ogromne količine hranljivih materija. Ako se te materije ne nadoknade, biljka slabi, a prinos drastično opada. Najčešći problemi nastaju kada biljci nedostaju:
- Azot (N) – bez njega lišće bledi, biljka usporava rast, a cvetanje i plodonošenje izostaju.
- Kalijum (K) – odgovoran je za kvalitet plodova; manjak dovodi do sitnih i gorkih krastavaca.
- Magnezijum (Mg) – utiče na fotosintezu i energiju biljke; njegov nedostatak ogleda se u žutilu listova i opadanju cvetova.
Upravo zato je pravovremeno prihranjivanje neophodno, jer se tako biljci obezbeđuje sve što joj je potrebno za dug i zdrav razvoj.
Raspored i učestalost prihrane
Iskustvo pokazuje da krastavcima najviše prija kada se đubrenje obavlja po jasno definisanom rasporedu:
- Prvo đubrenje – oko dve nedelje nakon presađivanja ili setve. Tada se podstiče razvoj korena i lišća.
- Dalja prihrana – otprilike jednom mesečno, kako bi biljka imala dovoljno snage za cvetanje i plodonošenje.
- U periodu intenzivnog plodonošenja – moguće je i češće prihranjivanje, u manjim dozama, da bi se obezbedilo stalno obnavljanje hranljivih materija.
Ovakav raspored daje biljci stabilnost, a baštovanu sigurnost da će dobiti obilnu i dugotrajnu berbu.
Moć prirodnih i domaćih đubriva
Iako u prodavnicama postoje brojna komercijalna sredstva, sve veći broj ljudi okreće se prirodnim rešenjima. Ona su ne samo jeftinija, već i bezbednija po zdravlje i okolinu. Neka od najčešće korišćenih prirodnih đubriva su:
- Ljuske od jaja – pravi mali rudnik kalcijuma i drugih minerala. Kada se usitne i unesu u zemlju, jačaju biljku i pomažu joj da bude otpornija.
- Pepeo od drveta – bogat kalijumom i fosforom, doprinosi jačim plodovima i boljoj otpornosti.
- Kore od luka – sadrže mikroelemente i prirodna jedinjenja koja odbijaju insekte i jačaju imuni sistem biljke.
- Kvasac – prirodni stimulator rasta. Kada se koristi umereno, podstiče razvoj korena i ubrzava cvetanje.
- Stajnjak – jedan od najstarijih i najdelotvornijih načina obogaćivanja zemlje, ali ga treba koristiti pažljivo da ne dođe do previše bujnog rasta na račun plodova.
- Kore krompira – odlične za obogaćivanje zemljišta, ali istovremeno privlače i štetne insekte, pa ih treba koristiti mudro.
Prava čarolija nastaje kada se ova sredstva kombinuju i koriste u pravim proporcijama.
Poseban značaj ljuski od jaja
Od svih prirodnih rešenja, ljuske od jaja zauzimaju posebno mesto. Njihova prednost nije samo u bogatstvu minerala, već i u jednostavnosti pripreme i upotrebe. Da bi se od njih dobilo najbolje đubrivo, potrebno je:
- Dobro ih oprati i osušiti.
- Usitniti ih ili samleti u prah.
- Posuti prah oko korena biljke, gde će se vremenom spojiti sa zemljištem i postati dostupno krastavcima.
Na ovaj način biljka dobija prirodan i dugotrajan izvor hranljivih materija. Osim toga, ljuske stvaraju blagu barijeru protiv puževa i nekih drugih štetočina, pa imaju dvostruku ulogu – hrane i štite.
Oprez pri upotrebi prirodnih đubriva
Važno je naglasiti da previše hranljivih materija može biti jednako štetno kao i njihov nedostatak. Na primer:
- Previše kvasca može poremetiti mikrofloru zemljišta.
- Suvišak stajnjaka često dovodi do bujnog rasta lišća, dok plodovi izostaju.
- Pepeo u prevelikim količinama menja kiselost tla, što može usporiti rast.
Zato je ključno držati se umerenosti i balansirati.
