Proleće je period kada bašte oživljavaju, a svaki zaljubljenik u vrtlarstvo sa nestrpljenjem dočekuje trenutak kada može ponovo da uđe među gredice. Miris svežine, prve klice i zemlja koja se budi – to su znakovi da je sezona počela. Među prvim i najvažnijim poslovima koje mnogi vrtlari obavljaju u ovo vreme jeste sadnja krompira, kulture koja zahteva trud, ali nagrađuje obilno.
Priprema zemljišta – Temelj uspeha
Najbolje vreme za pripremu zemljišta je jesen, jer se tada unosi stajnjak koji ima dovoljno vremena da se razgradi i obogati tlo hranljivim materijama. Ako si ovaj korak propustio u jesen, ne brini – možeš ga obaviti i na proleće, uz duboko oranje i dodatno usitnjavanje zemljišta.
Stajnjak, kao prirodno đubrivo, sadrži ključne hranljive materije:
- Azot (N)
- Fosfor (P)
- Kalijum (K)
- Mikronutrijente: bakar, cink, mangan
Osim što hrani biljke, stajnjak:
- Povećava količinu humusa u zemlji
- Poboljšava sposobnost zemljišta da zadrži vlagu
- Ubrzava zagrevanje zemljišta na proleće, što je ključno za brži razvoj klica.
Iako je organska ishrana važna, za maksimalne prinose neophodno je dodati i mineralna đubriva. Idealna proporcija hranljivih elemenata za krompir je 10:10:40 (N:P:K).
Sadnja – Kada i koliko duboko?
Vreme sadnje zavisi od: nadmorske visine, klime, tipa zemljišta.
U ravnicama se krompir obično sadi od polovine marta do početka aprila, dok se u planinskim krajevima sačeka do sredine ili kraja aprila. U plastenicima, sadnja može početi i mesec dana ranije.
Dubina sadnje takođe zavisi od uslova i veličine sadnog materijala – optimalno je 8–12 cm, sa pokrivačem zemlje od 5–6 cm.
Priprema i sečenje sadnog krompira
Za uspešnu sadnju, važno je koristiti kvalitetan, zdrav sadni krompir. Idealna težina jednog gomolja je 50–60 g, a najbolji rezultati se postižu ako je krompir prethodno proklijao. Ako se odlučiš za sečenje, svaki komad treba da ima 2–3 pupoljka (okca). U zavisnosti od veličine komada, razmak između sadnica u redu bi trebalo da bude:
- 25 cm za manje komade,
- 30–35 cm za srednje,
- 45–50 cm za cele gomolje.
Sečenje se praktikuje kada:
- Nema dovoljno sadnog materijala
- Želiš da ubrzaš razmnožavanje
- Hoćeš da uštediš
Kao dodatna prednost, sečenjem je lakše otkriti eventualne bolesne delove gomolja i ukloniti ih na vreme.
Dodatak stajnjaka i pepela – Tajna snažnog rasta
Ako stajnjak nije dodan ranije, može se uneti direktno u brazde pre sadnje. Uz njega, preporučuje se i korišćenje drvenog pepela, bogatog kalijumom i kalcijumom, koji:
- Jača otpornost biljke
- Povećava prinos
-
Poboljšava ukus krompira
Kako pravilno koristiti pepeo:
- 1 kg pepela na 25 kg sadnog krompira
- Kod sečenih gomolja, posipati rasečene površine pepelom da brže zarastu i ne istrule
- Ne dodavati istovremeno sa veštačkim đubrivima bogatim azotom
- Koristiti isključivo čisti pepeo – najbolje od vrbe ili breze
- Pepeo zakopati plitko u brazdu – ne sme direktno dodirivati gomolj
Malčiranje i borba protiv korova
Kada biljke porastu do 15–20 cm, vreme je za malčiranje. Ovaj korak omogućava bolje razgranavanje korena i razvoj stolona (podzemnih stabljika koje nose gomolje). Za malč se koristi: slama, seno, suvo lišće.
Prednosti malčiranja:
- Zadržava vlagu u zemlji
- Sprečava rast korova
- Održava optimalnu temperaturu tla
- Pospešuje razvoj krompira
- Vremenom se razlaže i dodatno obogaćuje zemljište
Možeš dodavati novi sloj malča tokom sezone kako bi efekat trajao duže.
Sadnja u etapama – Pametan trik za stabilan prinos
Jedan od načina da obezbediš dužu sezonu berbe i zaštitiš se od lošeg vremena je sadnja u više faza. Na primer: deo krompira posadiš ranije, deo kasnije.
Prednosti:
- Rani krompir stiže prvi za branje
- Kasniji krompir izbegava mrazeve i dobija više svetlosti
- Smanjuješ rizik od celokupnog gubitka prinosa
