Svake godine, 21. jula, Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Srbije slave svetog Prokopija, jednog od ognjevitih svetaca, koji je poznat po svojoj posvećenosti i mučeništvu za veru. Ovaj dan ima duboko ukorenjena verska i narodna značenja, a običaji vezani za praznovanje svetog Prokopija prenose se kroz generacije. Osim što je praznik zdravlja dece, povezuje se i sa brojnim ritualima i verovanjima koji se poštuju u mnogim delovima Srbije i među vernicima drugih veroispovesti.
Sveti Prokopije, čije se ime često spominje i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, rođen je u Jerusalimu i potiče iz plemićanske porodice. Njegovo pravo ime bilo je Neanije, a postao je poznat kao vojnika i muharčenik.
Prokopije je za vreme vladavine cara Dioklecijana bio vojni časnik. Tokom jednog pohoda, prema tradiciji, Hristos mu se čudesno ukazao na nebu, pokazujući mu veliki svetli krst. Taj trenutni susret sa Božijom svetlom bio je presudan za Prokopijevo obraćenje na hrišćanstvo, zbog čega je od tada postao poznat kao svetitelj i mučenik. Iako su mučeništva bila česta za vreme rimskog carstva, Prokopije je izuzetno poštovan zbog svoje hrabrosti i vere, koju nije napustio ni pod pretnjom smrti.
Prema tradiciji, 21. juli je dan kada je Sveti Prokopije postradao, 303. godine, mučeničkom smrću. Upravo zbog ove žrtve koju je podneo za svoju veru, mnogi vernici ga smatraju zaštitnikom i svetiteljem koji im pomaže u nevoljama.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih je 21. juli dan posvećen svetom Prokopiju jeste zdravlje dece. Na ovaj praznik, mnogi Srbi posećuju crkve i manastire, moleći se za zdravlje i dobrobit svoje porodice, a posebno dece. Pored toga, svetog Prokopija smatraju zaštitnikom porodica i domova, zbog čega je njegov praznik vrlo važan za srpske porodice koje veruju u snagu svetih moći.
Kao i mnogi drugi hrišćanski praznici, i dan svetog Prokopija ima određene verovano oblike i običaje koji se poštuju u različitim delovima Srbije. Među najpoznatijim običajima su:
- Zdravlje dece: Mnogi roditelji veruju da moleći se za svetog Prokopija, mogu obezbediti zdravlje i sreću za svoju decu tokom godine. U nekim krajevima, na ovaj dan, veruje se da će se deca, ako se pravilno pomole, zaštititi od bolesti i nevolja.
- Obavljanje teških poslova: Na ovaj dan, prema narodnim verovanjima, treba odložiti teže poslove i važne aktivnosti. Prokopije se slavi kao jedan od 18 zaprešnih dana u godini, kada bi se trebalo uzdržavati od teškog rada, a i od početka novih, važnih životnih poduhvata.
- Zabranjeno kupanje: U nekim delovima Srbije, postoji verovanje da je kupanje zabranjeno na dan svetog Prokopija. Ovo je povezano sa verovanjima o zaštiti od bolesti i loših uticaja vode, koji se smatraju negativnim tokom ovog praznika.
- Zavetni dan i imena: U mnogim naseljima, dan svetog Prokopija se slavi kao zavetni dan, odnosno dan kada se izvode posebne molitve za zaštitu kuće, imanja i porodice. Takođe, mnogi ljudi koji nose ime Prokopije, ili neku njegovu varijaciju, na ovaj dan slave krsnu slavu. Ovaj praznik ima duboko ukorenjeno porodično značenje, jer je Prokopije zaštitnik određenih rodova i porodica.
Iako je Srpska pravoslavna crkva glavni nosilac ovog praznika, zanimljivo je da su i drugi vernici, posebno muslimani, prihvatili ovaj dan kao dan poštovanja. U nekim delovima Srbije, muslimani slave svetog Prokopija zbog njegovog dubokog uticaja na narodnu kulturu i verovanja, te se zajedno sa pravoslavnim vernicima pridružuju obeležavanju ovog dana.
Zanimljivo je da su u prošlosti, kamenoresci i rudari takođe slavili svetog Prokopija kao svog zaštitnika, verujući da im svetitelj može pomoći u obavljanju teških fizičkih poslova. Dan svetog Prokopija bio je vreme kada se izbegavala svađa i psovanje, a posebno se cenilo zajedništvo među radnicima i domaćinstvima.
