Život u malom selu Orekhovo, smeštenom u srcu prirode, bio je poput izblijedele, ali dragocene uspomene. Za Alisu, ovo je bilo mesto koje je nosilo mnogo svetlih trenutaka, ali i preteških senki. Rodila se i odrasla uz zvuke svakodnevnog života – mukanje krava, zveckanje kanti za mlijeko, miris svežeg mleka, i svakodnevna spona sa majkom Ljudmilom, koja je bila prava simbolika tog života.
Ljudmila, Alisina majka, bila je mljekarica, kao i njene predakinje. Njene ruke, snažne i uvek crvene od napornog rada, bile su više od samo ruku koje su obavljale domaće poslove. Muzla je krave, ribala je odeću, pripremala skromnu hranu za svoju porodicu, a noću bi milovala Alisu, pričajući joj priče i uvlačeći je u toplo ćebe. Alisin otac, šumar, nestao je kada je ona imala samo šest godina. Odrasla je bez njega, ali je duboko urezana sećanja na njega živela u svemu što je obeležavalo njen život. Otac je bio žrtva brutalnog zločina. Krivolovci su ga ubili, a Alisin svet se od tada podelio na dva dela: onaj pre njegove smrti, svetao i bezbrižan, i onaj posle, turoban, pun tuge, u kojem je samo prisustvo majke Ljudmile davalo smisao.
Alisa nije imala običan život. Nakon što joj je otac nestao, preuzela je ulogu ne samo starije sestre već i majke svom mlađem bratu Glebu. Gleb je bio oslonac njenog postojanja, a ona je bila njegova svetionik. Svaka njena dnevna aktivnost bila je posvećena njemu – od pomoći u učenju do toga da ga zadrži srećnim i zdravim. Njihova svakodnevica bila je ispunjena napornim radom: Alisa nije imala vremena za zabavu, jer su obaveze prema porodici bile daleko važnije. Radila je za lokalnog farmera Arkadija Petroviča, muškog gazdu s pragmatičnim pogledom na svet. Učestvovala je u obavljanju najtežih poslova, kao što su čišćenje staja, čuvanje stoke, čupanje korova i slaganje sijena, sve kako bi pomogla svojoj porodici da opstane.
Arkadij Petrović nije bio samo običan farmer. On je bio čovek koji je jednog dana, tokom smene, došao kod Ljudmile s neobičnom ponudom. Predložio joj je da uda svoju kćer, Alisu, za njegovog sina, ne prepoznajući ni na trenutak dubinu ljudskih emocija u svojoj ponudi. Smatrao je da će, ako Alisa postane žena njegovog sina, život njene porodice postati mnogo lakši. Činilo se to kao jednostavno rešenje za njegove, ali i njihove probleme. Ljudmila, međutim, nije pristala. Odbila je pomisao da proda svoju kćer za siguran, ali hladan život.
Iako je odbila ponudu, život Alisi i njenoj majci nije bio lak. Njihov oslonac bila je trgovina na pijaci. Svakog vikenda, Ljudmila i Alisa su nosile proizvode sa farme: sveže mleko, pavlaku, sir, i prodavale ih na pijaci. Ovdje je Alisa prvi put postala središnji predmet pažnje muškaraca. Njena lepota, visina, plave oči i pletenica boje pšenice nisu prošle nezapaženo. Iako su joj se prilazili mnogi udvarači, Alisa je ostajala dosledna – njeno srce nije bilo otvoreno za te muške pokušaje. Njena posvećenost porodici bila je neupitna.
Jednog dana, na pijaci, pojavio se automobil koji je Alisa prepoznala kao luksuzni model – nešto što je viđala samo na televiziji. Iz njega je izašao muškarac u elegantnom odelu, koji je bez ikakvih emocija rekao: „Kupit ću sve“. Na početku je Alisa bila zbunjena, ali je ubrzo shvatila da se nešto iza svega toga krije. Plaćanje, bez postavljanja pitanja, i brzo povlačenje iz scene, izazvalo je kod nje osećaj nelagode. Onda su se slični događaji ponovili – isti čovek, ista ponuda, i misteriozni pokloni.
Naredne nedelje, taj isti čovek donosi Alisi buket bijelih ruža i eustoma, rečima: „Ovo je za tebe“. Ovaj neobični gest, nakon nekoliko sličnih, pomogao je da se među njima stvori čudna vrsta romantične napetosti. Alisa, koja nikada nije imala ozbiljnu emotivnu vezu, nije mogla da shvati zašto je sve to odjednom postalo tako intenzivno.
Početak telefonske romanse sa Stepanom bio je nevjerojatno neobičan. Stepan je bio osoba koja je radila u njegovoj firmi, i na neki način je postao gotovo očaravajući lik u Alisinom životu. On joj je svake večeri zvao, razgovarao o životu, o knjigama, o muzici, o njegovim snovima i njegovoj porodičnoj želji za srećom. Nikada joj nije pomenuo bogatstvo, nikada joj nije nagovestio da ima novac ili moć. Ipak, ona je počela da ga voli, jer je bio pažljiv i brižan. Njegov glas, njegova pažnja, činili su da Alisa počne da se otvara, i uskoro je ušla u ljubavnu priču koju nikada nije mogla da predvidi.
Kada su se Alisa i Stepan konačno venčali, njihov brak postao je najrazgovaranija tema u Orehovu. Očekivano, Stepan se uopšte nije slagao s pričama o svom životu – u stvari, iznenadio je Alisu na njihovoj bračnoj noći. Otkrio joj je da nije onaj starac kojeg je ona zamišljala, nego da je on mladi milioner koji je, iz straha od obmane, stvorio masku starijeg čoveka, ne želeći da je Alisa voli zbog njegovog novca.
Iznenađenje koje je Alisa doživela nije bilo samo šok, već je otkrilo dublju istinu – stepen je bio dvojak: mudar starac sa telefonskog poziva i strastveni, mladogodišnji muškarac u stvarnom životu.
