Brak je, po mnogima, najdublji i najzahtjevniji oblik ljudske bliskosti. Iako često idealizovan kroz romantične predstave, brak u stvarnosti podrazumeva stalni rad, prilagođavanje i introspektivu. Niko ne ulazi u brak sa namerom da ga uništi, ali nesvesna ponašanja i nerešeni lični problemi često postaju seme konflikta.
Vladeta Jerotić, cenjeni psihijatar, filozof i duhovni mislilac, u svojim delima duboko analizira unutrašnju dinamiku bračnih odnosa. Kroz svoja terapeutskog iskustva i promišljanja iznosi zaključke koji se i danas smatraju izuzetno relevantnim.
U tekstu koji sledi, fokus stavljamo na načine na koje muž, svesno ili nesvesno, može doprineti urušavanju braka, a naročito na načinima kako može negativno uticati na svoju ženu.
Pet ključnih načina na koje muž može ugroziti brak
Jerotić navodi da su mnogi bračni problemi zapravo duboko ukorenjeni u ličnostima partnera, često kao posledica porodičnog nasleđa, kulturnih obrazaca i nedostatka emocionalne zrelosti. Izdvajamo pet najčešćih načina na koje muškarci mogu nesvesno narušiti brak i emocionalno destabilizovati svoje partnerke:
1. Potcenjivanje žene
Jedan od najopasnijih, a često prikrivenih oblika narušavanja odnosa jeste potcenjivanje žene. To se može manifestovati kroz:
-
nipodaštavanje njenih ideja i mišljenja
-
ignorisanje njenih emocija
-
omalovažavanje njenog doprinosa porodici
Mnogi muškarci nisu ni svesni da svojim postupcima umanjuju vrednost žene. Često to proizlazi iz vaspitanja u okruženju gde je žena tradicionalno bila u podređenom položaju. Ovakvo ponašanje stvara osećaj nesigurnosti kod žene, smanjuje njeno samopouzdanje i dovodi do emocionalne udaljenosti.
2. Prijenos porodičnih trauma
Nije redak slučaj da muškarci u brak ulaze neprocesuirani i emocionalno povređeni iz svoje primarne porodice. Ukoliko je muškarac odrastao u:
-
porodici sa emocionalno odsutnim ocem
-
agresivnom okruženju
-
situaciji gde su roditelji bili u stalnim konfliktima
…velike su šanse da će nesvesno preneti te obrasce ponašanja u sopstveni brak. Tako se, bez stvarne namere, reprodukuje toksični emotivni ambijent, koji žena vremenom sve teže podnosi.
3. Patološka ljubomora i nepovjerenje
Ljubomora je često maskirana nesigurnost. Kada muškarac pokazuje preterano kontrolisanje i neosnovano sumnjičenje, to nije izraz ljubavi, već unutrašnjeg straha i slabog identiteta. Takvo ponašanje može uključivati:
-
proveravanje telefona ili poruka
-
ispitivanje o svakom koraku žene
-
optužbe bez dokaza
Žena u takvom odnosu gubi slobodu, a s vremenom i poverenje u partnera. Umesto bliskosti, stvara se osećaj teskobe i zatvorenosti.
4. Dominacija i kontrola
U mnogim slučajevima muškarac, svesno ili ne, nastoji da održi kontrolu nad svim aspektima bračnog života. Ovakav patrijarhalni model ponašanja podrazumeva da je:
-
muž “glava kuće”
-
žena mora da se “pokorava”
-
sva važna rešenja donosi muškarac
Ova vrsta dominacije guši dijalog i ne ostavlja prostor za autentičnost žene. Ako ona pokušava da izrazi svoje stavove, može naići na osudu ili ignorisanje. U takvom sistemu nema partnerstva, već hijerarhije.
5. Ostanak u konfliktu – fenomen „zapletenih rogova“
Jedan od posebno zanimljivih Jerotićevih uvida jeste tzv. fenomen “zapletenih rogova”. Reč je o situaciji gde su muž i žena u konstantnom konfliktu, svađama, povredama, ali se – iz neobjašnjivih razloga – ne razvode. Ovakvi brakovi karakterišu:
-
emotivna iscrpljenost oba partnera
-
odsustvo ljubavi i podrške
-
često pasivno-agresivno ponašanje
Iako izgleda paradoksalno, neki partneri ostaju zajedno upravo zbog navike na patnju. Kroz ovu dinamiku ne dolazi do rasta, već do sve dublje destrukcije oba supružnika.
Dodatni faktori koji otežavaju bračne odnose
Pored gore navedenih, Jerotić ukazuje na još nekoliko čestih uzroka narušavanja partnerskih odnosa, s obe strane, ali koje neretko inicira upravo muškarac:
-
Nedostatak emocionalne pismenosti – muškarci često ne znaju da verbalizuju svoja osećanja, što vodi ka zatvorenosti.
-
Nezainteresovanost za duhovni razvoj – kada jedan partner duhovno raste, a drugi stagnira, dolazi do udaljavanja.
-
Prekomerni fokus na ulogu roditelja – dolaskom dece, neki muškarci osećaju da su “skrajnuti” i reaguju povlačenjem ili agresijom.
Mogu li se ovakvi brakovi spasiti?
Na ovo pitanje Jerotić ne daje jednostavan odgovor, ali ističe ključnu stvar: sve dok među partnerima postoji čak i minimalna doza ljubavi i duhovne povezanosti, postoji mogućnost obnove. Potrebno je:
-
Priznati problem – bez poricanja ili svaljivanja krivice.
-
Zatražiti pomoć – terapeutski rad sa stručnjacima može biti ključna prekretnica.
-
Raditi na sebi – bez unutrašnje promene, spoljne promene su kratkog daha.
-
Razviti empatiju – istinsko slušanje partnera i razumevanje njegovih potreba.
Od destrukcije do obnove
Brak je živo tkivo koje zahteva pažnju, negu i spremnost na suočavanje s vlastitim manama. Vladeta Jerotić svojim uvidima poziva muškarce (ali i žene) da odgovorno pristupe svojim ulogama u braku.
Potcenjivanje, ljubomora, prenesene traume, kontrola i pasivna agresija – svi ovi oblici ponašanja mogu biti toksični za odnos, ali nisu nepopravljivi. Ključ leži u volji za razumevanjem, suočavanjem i zajedničkim rastom.
Na kraju, brak ne treba da bude poligon za moć, već prostor za ljubav, razmenu i međusobno uzdizanje. Ako oboje partnera to shvate – nijedna kriza nije kraj, već novi početak.
