U svetu baštovanstva, često tragamo za čudotvornim rešenjem koje će našim biljkama dati snagu, zdravlje i otpornost – a da ne uključuje skupa, hemijska sredstva. Ono što mnogi ne znaju jeste da se takvo rešenje već nalazi u prirodi, potpuno besplatno, svuda oko nas. Njegovo ime je – kopriva.
Dok je mnogi smatraju običnim korovom, ova biljka poseduje izuzetnu moć kada je reč o negovanju vrta. Korišćenjem fermentisane koprive kao organskog đubriva, možemo obezbediti biljkama visok nivo azota, prirodnu zaštitu od štetočina i jaču otpornost na bolesti – sve to bez ijedne kapi hemikalije.
Zašto baš kopriva?
Kopriva nije samo “žareća” biljka koja stvara neprijatnost pri dodiru – ona je zapravo bogat izvor hranljivih materija. U njenim listovima nalaze se visoke koncentracije azota, gvožđa, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma, kao i dragocene antibakterijske i antifungalne supstance.
Njena fermentisana verzija – popularno nazvana koprivina čorba – funkcioniše kao:
- Prirodno tečno đubrivo bogato azotom,
- Efikasan repelent protiv mnogih vrtnih štetočina,
- Zaštita od bolesti kod različitih biljnih kultura.
Biljke koje vole koprivu
Nema gotovo nijedne povrtarske vrste koja ne reaguje pozitivno na ovaj prirodni eliksir. Neki od glavnih korisnika ovog đubriva su:
- Krompir
- Paradajz
- Paprika
- Luk
- Cvekla
- Krastavci
- Kupus
- Dinja i lubenica
Zapravo, sve biljke koje tokom rasta traže visoku količinu azota imaće velike koristi od koprivine tečnosti.
Kako napraviti đubrivo od koprive
Priprema ovog čudesnog preparata je iznenađujuće jednostavna. Sve što vam je potrebno jeste malo slobodnog vremena, osnovna oprema i – naravno – sveža kopriva.
1. Sakupljanje i priprema koprive
Berite mlade izdanke koprive, pre nego što biljka počne da cveta. Birajte čiste lokacije, daleko od saobraćajnica. Obavezno koristite rukavice, jer listovi koprive sadrže žarne dlačice koje mogu iritirati kožu. Naberite dovoljnu količinu da napunite polovinu posude u kojoj ćete fermentisati.
2. Fermentacija
Koprivu stavite u veliku plastičnu posudu, bure ili kofu. Prelijte hladnom vodom, po mogućstvu kišnicom ili odstajalom vodom iz slavine. Voda treba da u potpunosti prekrije biljku. Pokrijte posudu gazom ili poklopcem koji omogućava izlazak gasa, ali ne svetlost. Ostavite da fermentiše od 7 do 14 dana, u zavisnosti od spoljne temperature. Svakodnevno promešajte sadržaj kako bi se proces ubrzao.
Znak da je fermentacija gotova? Tečnost postaje tamnozelena, ponekad braon, sa veoma jakim mirisom sličnim amonijaku.
3. Procediti i razblažiti
Kada je proces završen, sadržaj procedite kroz gazu ili sito – da biste uklonili krupne delove. Dobijenu tečnost razblažite pre upotrebe, jer je u koncentrovanom obliku previše jaka.
Preporučeni odnos razblaživanja:
- 1:10 za folijarno prskanje (1 deo koprive, 10 delova vode)
- 1:5 za zalivanje oko korena
Kako pravilno primenjivati koprivinu tečnost
Kada je đubrivo spremno, vreme je da ga pravilno iskoristite. U zavisnosti od faze razvoja biljaka i vaših ciljeva, prilagodite upotrebu.
Idealni trenuci za primenu:
- Ujutru ili uveče, kada sunce nije jako – kako ne bi došlo do opekotina na listovima.
-
Tokom rasta i cvetanja biljaka, kada im je najpotrebnija hrana i zaštita.
Način primene:
- Zalivanje oko korena – za duboko hranjenje i poboljšanje kvaliteta zemljišta.
- Folijarno prskanje – direktno po listovima, za brzu apsorpciju nutrijenata i odbijanje štetočina.
Napomena: Nemojte preterivati. Koristite najviše jednom nedeljno tokom vegetacije. Prečesto korišćenje može izazvati stres biljke zbog viška azota.
U eri kada se priroda često zaboravlja u vrtlarstvu, kopriva nas podseća koliko moćni mogu biti jednostavni, prirodni resursi. Umesto da posežemo za skupim i često štetnim hemijskim proizvodima, možemo se okrenuti ovoj besplatnoj, lako dostupnoj biljci koja donosi izvanredne rezultate.
Dakle, sledeći put kada vidite koprivu kako raste negde pored puta ili u bašti – nemojte je čupati i bacati. Pronašli ste svoje novo omiljeno đubrivo. Priroda već ima rešenje. Na nama je samo da ga iskoristimo.
