Postoji nešto posebno u onom trenutku kada se iz rerne širi miris sveže pečenog testa. Taj miris budi uspomene, vraća nas u detinjstvo, u kuhinje naših baka i majki gde su se kiflice pekle s ljubavlju, bez žurbe i stresa. Danas, kada živimo u vremenu gde se sve odvija užurbano, recept poput brzih kiflica sa sirom dolazi kao pravi spas.
Ove kiflice su jednostavne, mekane i mirisne, a što je najbolje – ne zahtevaju dug proces dizanja testa, čekanja i kvasca. U svega nekoliko koraka, bez posebne pripreme, možete dobiti savršeno testo koje se topi u ustima. Iako jednostavne, one zadržavaju onu autentičnu domaću notu, onaj osjećaj topline koji se ne može kupiti u nijednoj pekari.
Osnova svakog uspeha – testo
Sve počinje sa savršenom osnovom, a to je tijesto. Ono što čini ovaj recept posebnim jeste to što se pravi bez kvasca, što znači da nema čekanja da testo nadođe. Umesto toga, koristi se prašak za pecivo, koji momentalno daje potrebnu mekoću i rahlost.
Za pripremu su potrebni sledeći sastojci:
- 250 g glatkog brašna
- 3 kašičice praška za pecivo
- 125 g svežeg sira
- 50 ml mleka
- 50 ml ulja
- 1 kašika soli
- 1 belance
Prvi korak u pripremi je mešanje suvih sastojaka – brašna i praška za pecivo. Ovaj korak je važan jer ravnomerna raspodela praška za pecivo omogućava da testo svuda jednako naraste.
Zatim se dodaju bjelanjak, mleko i ulje, a mešanje se započinje kuhačom. Već tada testo počinje da dobija oblik, a kada se doda sveži sir, počinje prava magija. Rukama se umesi glatko i elastično testo koje se ne lepi, ali je i dalje meko na dodir.
Ono se potom prebaci na pobrašnjenu podlogu, kako bi se lakše razvaljalo. Ovde je važno da testo ne bude ni previše tanko ni previše debelo – idealna debljina je nekoliko milimetara.
Oblikovanje kiflica – umetnost jednostavnosti
Kada je testo spremno, razvalja se u kružnu formu, poput pice. Potom se nožem seče na osmine – kao što biste sekli tortu. Svaki deo je mali trougao, a iz tih trouglića nastaju kiflice.
Trik je u načinu motanja – počinje se od šire baze ka vrhu, lagano rolajući. Tako se dobija lep, spiralni oblik, a kiflice na kraju izgledaju uredno i primamljivo.
Ono što je posebno kod ovog recepta jeste da testo ne puca, ne mrvi se i ne lomi. Zbog dodatka sira i ulja, ono ostaje elastično i podatno, što čini proces oblikovanja izuzetno lakim i prijatnim.
Završni dodir – premaz i posip
Kada se kiflice poređaju na pleh obložen papirom za pečenje, vreme je za završni dodir koji ih pretvara iz običnog testa u male zlatne zalogaje.
Za premaz se koristi jednostavna, ali efektna kombinacija:
- 1 žumanjak
- 1 kašika mleka
- malo bibera
- malo soli
Ova mešavina daje kiflicama prelepu zlatno-smeđu boju i sjaj. Dodatak bibera i soli ne samo da pojačava ukus, već daje onu diskretnu pikantnost koja iznenadi na prvi ugriz.
Kao tačka na i, kiflice se mogu posuti sjemenkama po želji – najčešće su to sezam, lan, bučine sjemenke, ali svaka domaćica može dodati nešto po svom ukusu. Osim što daju zanimljiv vizuelni efekat, sjemenke doprinose i hrskavosti korice, pa je svaki zalogaj kombinacija mekoće iznutra i hrskavosti spolja.
Pečenje – trenutak kada se magija dešava
Pleh se stavlja u rernu zagrejanu na 180 stepeni, i kiflice se peku 30 do 40 minuta. Vreme pečenja može da varira u zavisnosti od jačine rerne, pa je preporučljivo povremeno proveriti boju.
Idealno pečene kiflice su zlatno-rumene, mekane na dodir i blago ispupčene. Kada se izvade, kuća se ispuni mirisom koji neodoljivo podseća na nedeljna jutra, dok su se svi okupljali oko trpeze.
